Turska je uvela seriju kriterijuma za baklavu, tradicionalnu orijentalnu poslaticu koja potiče sa jugoistoka zemlje, a poznata je širom sveta. Evo od čega se pravi prava turska baklava.
Cilj ove mere je standardizacija proizvodnje baklave koja se često pravi od sastojaka lošijeg kvaliteta kako bi se smanjili troškovi, saopštio je Turski institut za standarde (TSE).
Baklava "mora da ima prepoznatljivu zlatnu boju, sirup ne sme da bude previše gust niti da stvara osećaj peckanja u grlu, trebalo bi da se topi u ustima bez žvakanja", ističe se u saoštenju TSE.
U njenoj pripremi moraju da se koriste brašno, so, voda, minimalna količina masnoće i beli šećer, kao i pistaći, a svako parče bi trebalo da bude 35 milimetara debljine, navodi TSE.
Ustanovljeno je da su nesavesni proizvođači poslednjih godina varali mušterije koristeći alternativne sastojke, poput graška umesto pistaća ili fruktoznog sirupa umesto šećera, piše u saopštenju.
Oko porekla baklave su se godinama vodile žučne rasprave između Turske i Grčke, ali i polovine zemalja Bliskog istoka.
Sama reč "baklava", takođe, je bila predmet višegodišnjeg spora, ali TSE tvrdi da ona vuče poreklo od stare turske reči "baklagu" ili "baklagi".
Baklava, opisana kao poslastica napravljena od tankih kora, sa nadevom od griza i Antep pistaća, postala je prvi turski proizvod koji je registrovan u Evropskoj uniji i stekla status "zaštićenog proizvoda".
